ЗАНОС - Поезија Анђелка Заблаћанског

ЗАНОС



Пожелим да сам сунце
Да од твог погледа јачи будем.
Пожелим да сам ветар
И у твоја недра без страха
Грубу руку завучем.

Пожелим да сам месечина
Да нечујно пред спавање
С тобом у постељу лежем.

Пожелим да сам киша
А ти гола у пољу без стрехе.

Пожелим да сам роса
А ти зрела крушка
У летњој ноћи.

Пожелим да сам зора
А твоје усне јутро
Моје усне подне
А ти ливада цветна.

9 коментара:

  1. Vauuuu...ova pesma,bas zanese...sve lepe zelje..:)Lud...

    ОдговориИзбриши
  2. U znaosu pozeleh da sam tvoj pogled, tvoja zora, tvoja noc, tvoje jutro, zemlja po kojoj hodas,al, stvarnost, prokleta stvarnost, veli, neikad, nikad to neces biti, to je samo zanos, jer sve to njemu je neko odavno neka druga.....

    Sjajna pesma!

    ОдговориИзбриши
  3. Пожелим да сам месечина
    Да нечујно пред спавање
    С тобом у постељу лежем..........reči cele pesme su ljubavne i nežne, ove malo su me više opile!

    ОдговориИзбриши
  4. Na stihove je najlepše odgovoriti stihovima. :)

    Poželim da sam vatra
    Da tinjam ti u irisu,
    Dok usnulog me greje
    Tvoje lice u obrisu.

    ОдговориИзбриши
  5. Лепо је бити ја :)
    када читам ваше коментаре.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман31. мај 2018. 22:35

      Blago piscu kome se dive zbog prelepih misli i osećanja!SEKA

      Избриши
  6. Eto, to je taj mogući drugi ugao gledanja. :) Nadam se da vam ne smeta što su komentar bili stihovi?

    P. S. Sve prethodno napisano je pod pretpostavkom da ste meni uputili komentar. :))

    ОдговориИзбриши
  7. Mislio sam na sve komentare. Stihovani nikako ne smetaju.
    Lepo je.

    ОдговориИзбриши
  8. Dopada mi se sta ste sve pozeleli da budete ne bi li osetili potpuno ono sto tako jako zelite

    ОдговориИзбриши