РЕЧИ У ВРЕМЕНУ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

РЕЧИ У ВРЕМЕНУ



Убио бих време што преда мном стоји
Мада неумитно јури ми кроз жиле
Као да су прошли сви тренуци моји
А у мени да се тек сад буде силе

Срушио бих снове што ми машту пеку
Мада с њима само знам да још постојим
И тек тада умем да препливам реку
Чијег вира жудње у себи се бојим

Разбио бих слутње у празнини ока
Мада не знам где бих сакрио нигдину
Јер тек у погледу реч стоји дубока
Да љубав једино зна бола суштину

Из збирке Раскршћа несанице (2011)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.