ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА



Вечерас је опет у мени пролеће
Прошлост се враћа на тренутак
Твоје око пада на већ свело цвеће
И у мени буди већ заспали кутак.

Засапалу срећу у недрима туге
Дан кад удисах осмех твој
И кад тражих ноћи ведре, дуге
Да сакријем негде пољубац мој.

Кад дрхтах од жеље твог погледа
Да се зарије у мисли моје
И уста глува - од среће бледа
И груди пуне чедности твоје.

Вечерас дрхтим - али од погледа мог
И мојих жеља јер опет си ту
Седиш уз мене далека као Бог
Док прошлост сама дрхти у свом сну.

А ноћ одмиче хладна и тамна
Речи нема - крију се у нама
Тишина шапће времена нам пламна
Ту смо - а ипак сам сам и ти сама.

5 коментара:

  1. Ту смо - а ипак сам сам и ти сама...DIVNA pesma! "bleska":)

    ОдговориИзбриши
  2. ...Kad drhtah od zelje tvog pogleda
    da se zarije u misli moje......
    ...Veceras drhtim - ali od pogleda mog
    I mojih zelja jer opet si tu...
    ..Reci nema - kriju se u nama....
    Tu smo - a ipak sam sam i ti si sama..

    Prelepa pesma.......a koja Vasa Nije?!

    ОдговориИзбриши
  3. Sjajni pesnice, pesma je kao dragulj......

    ОдговориИзбриши