НАШЕ ОЧИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

НАШЕ ОЧИ



Гледам те у очи као зора чисте
У сјају и осмеху дубоко нађох себе
А наше очи – скоро да су исте
Јер моје, погледај, скривају тебе.

Кад у очима твојим плану ватре луде
У мојим ће суза среће да заблиста
Јер погледи кажу то што жудње буде
Кад ружа страсти све латице разлиста.

И не затварај очи кад усна усну дирне
Кад у заносу тиха љубав експлодира
Гледај ме нежношћу дрском у зене немирне
Што пијане блистају од твојих додира.

Из збирке Раскршћа несанице (2011)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

4 коментара:

  1. Jasmina21. фебруар 2011. 12:20

    Stih oi stih citam, suza u oku, nedam joj da kane...

    Pesnice... ova pesma... ne... zaista ako bilo sta napisem necu izraziti pravi dozivljaj...

    Sjajno!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман22. фебруар 2011. 20:36

    VAUUU...DIVNA PESMA...PUSTA MASTA ZNA SVASTA...

    ОдговориИзбриши
  3. perc jasmina23. фебруар 2011. 08:12

    Zaista si sjajan pesnik, sjajan!

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман23. фебруар 2011. 22:32

    DA,U MAJU....

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.