ХАЉИНА ОД СНА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

ХАЉИНА ОД СНА



Нисам ти чуо глас ни смех што ноћ буди
Ни у сјају ока не видех даљину
Али чух да срце као струна гуди
И видех да за ме носиш сна хаљину

Распричан тишином желео те жудну
Слутњи да намигнем оком пуним тебе
Што тражи те дуго путевима чудним
Где никад не сретох никог осим себе

Сад знам да постојиш мада сасвим своја
Понекад ме само у занос поведеш
Али све утихне страхом неспокоја
Да чедност неспретно можеш да заведеш

И онда се питам чујем ли те икад
Или сва од сна је мргодна ми јава
Па ми твог осмеха није доста никад
Јер њему сем срца верује и глава

Из збирке Раскршћа несанице (2011)



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман16. април 2024. 14:21

    Предивне песме, као и увек. Мисаоне, контеплативне али и са љубавном страшћу, дрхтури душа у њима.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.