ВЕЧНА ЉУБАВ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ВЕЧНА ЉУБАВ



Мирис погажених цветова
у твојој коси
станује додир јесени

слутња топле јулске кише
у твојим очима
самује пахуља снега

дашак ветра кроз безнађе
на твојој усни
дрхти искра љубави

Нема коментара:

Постави коментар