ХОЋУ ОСМЕХ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

ХОЋУ ОСМЕХ



Треба ми осмех увек искрен
Што у очи ми јутро шаље
Сан што је у ћутању речен
Истином од пелина даље

Треба ми осмех душа што твори
Осмех што ни пред чим не бежи
Пред којим се разум зазори
Сав од наде док жељи тежи

Треба ми осмех лутању стран
Истином што у њему плива
Из мноштва звезда одабран
Да сјајем ми све тмине скрива

Из збирке Пијано праскозорје (2014)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.