О, како све брзо мину
као поподневни сан
пролеће у два скока
доскочи до лета
лето зачас у јесен
и зима већ је на прагу –
пролећа никад више.

О, росо на уснама мојим
дај ми још једанпут
твој укус да пијем
у обзорја румена
док од снаге све пуца.

О, топла кишо летња
пљусни још једном бар
на моја плећа
која цео свемир носише на себи
а поврх свега још
нежне женске руке
топле
и беше им лако и мило.