ЊЕНА ПЕСМА — Анђелко Заблаћански — Поезија

ЊЕНА ПЕСМА



Шћућурен у теби спознах сна суштину
И оног што прође – и оних што трају
У погледу јасном видех сву истину
Да с тобом и зими нарциси цветају.

На твоја је недра клонула ми глава
Да на њима мисли уморне одморим
Ту зоре да нађем души која спава
И таму у њојзи свитањем задојим.

Нема коментара:

Постави коментар