СВЕ МИНЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

СВЕ МИНЕ



Плавет неба у корак је пала
Да пролећу уморног га врати
Мртвој ласти залуд крила ждрала
Трошна кућа не сличи палати

У сутоне сунце не изгрева
Као кљусе уморно посрне
Иза жетве остане тек плева
Све утихне кад мисли поцрне

Неосетно све се кругом врти
Пролазност је неминовна свему
Све рођено путује ка смрти
Док живота нада је у њему


1 коментар: