ЈОШ ЈЕДАН САН — Анђелко Заблаћански — Поезија

ЈОШ ЈЕДАН САН



Још један прође сан преварене наде
И јесен крупним корацима стиже

У џепове стале све године младе
А осмех своје тешко сидро диже.

Дрхти од буре талас и лију кише
У око магле заборава пале
Како да нађем јутро кад не знам више
У чијем сну су жудње ми заспале.

И опет ноћ ме лаже да зора стиже
Да иза сваке таме светлост стоји
Да сваки нови трен са старим се ниже
Као да сви су исти – и сви само моји.

Из збирке Сан напукле јаве (2009)

Нема коментара:

Постави коментар