СЕНО - Поезија Анђелка Заблаћанског

СЕНО



Миомир твој
огладнело стадо мами
да те зоба
стидљивим љубавницима
шаље зов
да их примиш у своја недра
да те замрсе
и уздишу

ратару уморном
с вечери отераш воњ зноја
кад прући своје тешко тело
на твоје мирисно крило
и одахне

летњу ноћ освежиш заносом
и немиром пастува
што твоју снагу куша

миомир твој
никог не оставља равнодушним.

Нема коментара:

Постави коментар