УКРАДЕНИ ТРЕН НОЋИ С ЊОМ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

УКРАДЕНИ ТРЕН НОЋИ С ЊОМ



Шум воде што се слива
Низ њено голо тело
Милујући све брегове и удолине
Мојим прстима
Буди ми
Тај заборављени дан
Кад сам јој са усне
Први пут скинуо капи росе

Шуми вода сећањем
Док осмехом блиста ноћ
У њој и мени

И опет клечим
Пред истом жудњом јасном
Пред жубором немира наших
Сакривеним у капима
Што безобразно клизе по нама
Спојеним пољупцем.

Из збирке Пијано праскозорје (2014)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.