ДВОЈЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ДВОЈЕ



Спознах с тобом сопствену целину
У пољупцу све што ћутња збори
Јутру чедност и страсти суштину
С тобом осмех украо сам зори

С тобом видех поноћ како свиће
Месечину у подневном сребру
С тобом спознах у старцу младиће
Уздах чуван у витоме ребру

У дрхтају тела загрљених
С тобом спознах и друга у жени
У засенку снова порушених
С тобом нађох корак изгубљени

С тобом осмех украо сам зори
Јутру чедност и страсти суштину
У пољупцу све што ћутња збори
Спознах с тобом сопствену целину

2 коментара:

  1. S tobom videh ponoc kako svice...citajuci tvoje pesme, ja te nekako vidim u drustvu meni dragih pesnika, Ducica, Kostica, Santica, Rakica, slicis mi njima, ja verujem da ces jednog dana biti na zasluzenom mestu u srpskoj poeziji..

    ОдговориИзбриши