ДВОЈЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

ДВОЈЕ



Спознах с тобом сопствену целину 
У пољупцу све што ћутња збори
Јутру чедност и страсти суштину
С тобом осмех украо сам зори

С тобом видех поноћ како свиће
Месечину у подневном сребру
С тобом спознах у старцу младиће
Уздах чуван у витоме ребру

У дрхтају тела загрљених
С тобом спознах и друга у жени
У засенку снова порушених
С тобом нађох корак изгубљени

С тобом осмех украо сам зори
Јутру чедност и страсти суштину
У пољупцу све што ћутња збори
Спознах с тобом сопствену целину

(Из збирке Пијано праскозорје, 2014)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. Анониман4. децембар 2013. 00:22

    S tobom videh ponoc kako svice...citajuci tvoje pesme, ja te nekako vidim u drustvu meni dragih pesnika, Ducica, Kostica, Santica, Rakica, slicis mi njima, ja verujem da ces jednog dana biti na zasluzenom mestu u srpskoj poeziji..

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.