НОЧЬ ВОСПОМИНАНИЙ — Анђелко Заблаћански — Поезија

НОЧЬ ВОСПОМИНАНИЙ



Анджелко Заблачански

Месяц сквозь ветви
Смотрит серебряный сон,
Тень обнимая.

Птицы собрали
Капли росы из очей
Тайны далёкой.

Снова в улыбке
Ночи, застывшей в поту,
Страсть поцелуя.

Тьма прикоснулась.
Месяц за облаком спит.
Птицы умолкли.

Взгляд заблудился.
Сквозь одиночества сеть
Время уходит

Перевод с сербского – Диана Медведева
Вольное поэтическое переложение – Евгений Капустин
НОЋ СЕЋАЊА

Грле ме сенке
месец у крошњи снева
снове од сребра.

Славуји краду
капи росе из ока
тајну далеку.

Осмех се враћа
у ноћ лепљиву од зноја
пољубац жудње.

Тама ме тргне
месец се за облак скрио
славуји ћуте.

Поглед ми лута
кроз украдено време
просту самоћу.
<<назад 

Нема коментара:

Постави коментар