МАЈСКА ЧЕЖЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија

МАЈСКА ЧЕЖЊА



Невесто ноћи – месечино
Што мисли ми у нетраг водиш
И испијаш их као вино
А души само немир доносиш.

Под прозором зрикавац зриче
Баш га брига што ноћас желим
Један осмех из давне приче –
Самоћу с неким да поделим.

У сребру звони лавеж паса
И славуј песмом росу пије
Уморном срцу нигде спаса
Јер тајну чежњу дуго крије.

 

Нема коментара:

Постави коментар