Што мисли ми у нетраг водиш
И испијаш их као вино
А души само немир доносиш.
Под прозором зрикавац зриче
Баш га брига што ноћас желим
Један осмех из давне приче –
Самоћу с неким да поделим.
У сребру звони лавеж паса
И славуј песмом росу пије
Уморном срцу нигде спаса
Јер тајну чежњу дуго крије.
Нема коментара:
Постави коментар