СРБИНУ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СРБИНУ



Зар не знаш, брате, све што ти је свето
Зар су ти векови збрисали памет
И крвнику у руке пружаш длето
Да од светиња ти исклеше авет

Зар не знаш, брате, сунце где се рађа
Са својих хумки преци где ти гледе
Кад злу продајеш поколења млађа
Зар место Бога ђавола да следе

Зар не знаш, брате, ко ти је огњиште
Кô птичје гнездо рушио без стида
Како је с тобом јецало згариште
Кад су ти сву част украли из вида

Зар не знаш, брате, чија ће ти рука
Пружити кору хлеба, чија лажи
Кога не боли твоја велика мука
А ко у твом јаду свој ће да тражи

Нема коментара:

Постави коментар