
Или си глува и слепа за све вапаје душе
Опијена хвалоспевом сјаја звезда лажних
Не знајући пашћеш и ти кад темеље сруше
А већ руше сваким стихом што из тебе режи
Као псето побеснело кад га пусте с ланца
Сва си трула као тиква на увелој врежи
И будућност за тебе је пад са врха кланца
(Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Нема коментара:
Постави коментар