ПЕСМИ БЕЗ ПЕСМЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ПЕСМИ БЕЗ ПЕСМЕ



О, да ли чујеш себе ти песмо речи празних
Или си глува и слепа за све вапаје душе
Опијена хвалоспевом сјаја звезда лажних
Не знајући пашћеш и ти кад темеље сруше

А већ руше сваким стихом што из тебе режи
Као псето побеснело кад га пусте с ланца
Сва си трула као тиква на увелој врежи
И будућност за тебе је пад са врха кланца

(Из збирке Пијано праскозорје (2014)

Нема коментара:

Постави коментар