НОВИ ДАНИ — Анђелко Заблаћански — Поезија

НОВИ ДАНИ



Несаници сам украо
Очи стида
У стиху
Наше самоће сахранио
Празнину минулу
Пустио да рида
А све ноћи бола
Јутру забранио

У постељу наде
Полегасмо чедни
На јастуку страсти
Загрлисмо жељу
Да прошлости
Дамо сваки тренут бедни
А погледе нове
Предамо весељу

Нема коментара:

Постави коментар