кад чистоту у погледу чуваш
спонтану као свитање
пркосну као моћ
Зашто веле да си грешна
кад лепоту у уздаху сниваш
бескрајну као скитање
ћутљиву као ноћ
Зашто веле да си грешна
знаш ли –
ти стидљиво моје усхићење
свих птица селица у јату суза
ти безумно моје очајање
поскока у пустари зене
Зашто веле да си грешна
кад си моја поетска муза
док се плашим и твоје сене
Нема коментара:
Постави коментар