ГРЕХ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ГРЕХ



Зашто веле да си грешна
кад чистоту у погледу чуваш
спонтану као свитање
пркосну као моћ

Зашто веле да си грешна
кад лепоту у уздаху сниваш
бескрајну као скитање
ћутљиву као ноћ

Зашто веле да си грешна
знаш ли -
ти стидљиво моје усхићење
свих птица селица у јату суза
ти безумно моје очајање
поскока у пустари зене

Зашто веле да си грешна
кад си моја поетска муза
док се плашим и твоје сене

Нема коментара:

Постави коментар