СЛОВО ЉУБВЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Сан напукле јаве

СЛОВО ЉУБВЕ



Ћутим
Реч рећи не умем
А хтео бих

Бар да ти шапнем
Мисао обичну а узвишену

Ону – што са усана капље
Као мед и роса помешани
У сну мајског свитања

Ону – као сузе девојчице
Остављене на доковима

Или – макар да могу
Све те нежне речи заробљене
У тишини уснама немуштим
На твоје усне меке да запишем

У погледу погледом да нарисам
Врховима прстију
По твојој пути да извајам
Те речи обичне а узвишене
Тихе и благе
И као планински брзаци усковитлане

А у дну душе чуване и шкропљене
Дуго већ – у ћутању.

(Из збирке Сан напукле јаве, 2009)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.