ОДАВДЕ ДО КРАЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ОДАВДЕ ДО КРАЈА

(газел)

Поноћ је пала на голе гране
У мени гракћу смрзнуте вране

Немири ми кљују живе ране
У мени зора никад да сване

Поглед ми тражи минуле дане
У мени чађаве све механе

Душу уморан осмех не гане
У мени мртво све још од лане

Чекам већ дуго бол да престане
У мени дрхте ноћи бесане

Нема коментара:

Постави коментар