Поноћ је пала на голе гране
У мени гракћу смрзнуте вране
Немири ми кљују живе ране
У мени зора никад да сване
Поглед ми тражи минуле дане
У мени чађаве све механе
Душу уморан осмех не гане
У мени мртво све још од лане
Чекам већ дуго бол да престане
У мени дрхте ноћи бесане
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Author Details
рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Нема коментара:
Постави коментар