Ни гајде, ни добош туђих осећања
Тек гудало што ми дертом дерт излечи
Може да ме врати у туђа сећања
Не такне ме свако слово ма о чему
Ни слике што муте сузу ми у оку
Тек јасна белина недогледна свему
Што висини хрли кроз слутњу дубоку
Не осећам никад тежину празнине
Ни умне глупости уво ми не чује
Тек искрене мисли и боје суштине
У мени зазвоне док стих песму кује
Нема коментара:
Постави коментар