СРЦЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

СРЦЕ



Што дрхтиш срце моје у ведрој зимској ноћи
Кад снег већ копни и студен с месечином трне
Да ли то слутиш тренутке сопствене немоћи
Уплашено без сузе пред ловцем око срне

Што дрхтиш срце моје кад зоре негде свићу
А године све су прошле удављене чежњом
Зар ми не даш ни траг један где са надом бићу
Већ и кад ми лета стигну да их грлим зебњом

Што дрхтиш срце моје уморно од живота
Кад глас неки однекуд те жудњом може звати
Зар се плашиш да те дирну брзаци лепотa
Или страх те од издаје кад се силно пати

Нема коментара:

Постави коментар