МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 54 — Анђелко Заблаћански — Поезија

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 54



Ноћ од кошмара влажна
с тешким звонима у ушима
дубоким сном у мени спава
мисао безглава
као што у стиху невешта рима
стоји на крају сасвим неважна
јер само осмеси те жене
што ме милују као мекота длана
могу ме држати будним
свету и себи чудним
што и с дна бездана
у коси јој мрсим месечеве мене

Из збирке Мали ноћни стихови (2019)

Нема коментара:

Постави коментар