САН У НЕСАНИЦИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

САН У НЕСАНИЦИ



У мом оку таласа се житно поље
Расуто између твојих трепавица
У мисли кад слете птице златовоље
Да сву ноћ ми поје под фењером свица

Тад загрлим сенке твоје голе пути
Што сећањем титре по зиду самоће
Јучерашњу јаву дах једва наслути –
Дланове што беру зрело сочно воће

Немир ме обузме – сâм сам или с тобом
Коме житно поље мрси трепавице
Све док крик тишине не мине ми собом
Да јасно разумем сан сред несанице

(Из збирке Пијано праскозорје, 2014)

Нема коментара:

Постави коментар