И ТАД - Поезија Анђелка Заблаћанског

И ТАД



И кад јутро сутоном зазори
И кад се киша облацима врати
И кад брезу ветар не заболи
И кад стане на длан свемир
Чак и тад ћу знати да постојим
Једино у оку твоме
Сав наопак и безгрешан
У свету луђем од свега

И кад сунце у зениту стане
И кад птица одрекне се крила
И кад звоно без клатна зазвони
И кад муње прстима угасим
Чак и тад ћу знати да постојиш
Моме оку једина
И сва чиста, суштаствена
У свету луђем од свега

1 коментар: