И ТАД — Анђелко Заблаћански — Поезија

И ТАД



И кад јутро сутоном зазори
кад се киша облацима врати
или брезу ветар не заболи
на длан кад стане свемир
чак и тад ћу знати да постојим
једино у оку твоме
сав наопак и безгрешан
у свету луђем од свега

И кад сунце у зениту стане
кад птица одрекне се крила
или звоно без клатна зазвони
кад муње прстима угасим
чак и тад ћу знати да постојиш
моме оку једина
сва чиста, суштаствена
у свету луђем од свега

1 коментар: