И кад јутро сутоном зазори
кад се киша облацима врати
или брезу ветар не заболи
на длан кад стане свемир
чак и тад ћу знати да постојим
једино у оку твоме
сав наопак и безгрешан
у свету луђем од свега
И кад сунце у зениту стане
кад птица одрекне се крила
или звоно без клатна зазвони
кад муње прстима угасим
чак и тад ћу знати да постојиш
моме оку једина
сва чиста, суштаствена
у свету луђем од свега
Author Details
рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Milovan Podubica
ОдговориИзбришиSnazni stihovi. Pesma koja tera na razmisljanje.