Ноћ између капи кише
згужвала псећи уморни лавеж
и топот уплашених коња
док сав на трулеж воња
посрнули сталеж
и моје срце – то страсти згариште
а знам постоји жена
што под пепелом за ме ружу чува
у очима бисере црне
од којих ми дах утрне
кад уста нема и сува
њена доња усна такне путена
Нема коментара:
Постави коментар