ПОЕТА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

ПОЕТА



Немиру мој – песмо
Зашто ме тражиш у глуво доба
Да ти у косе риме уплетем
И образе ти сузама мијем

Зашто ме тражиш издајице
Што на грудима ми дуго већ
Притајена тражиш речи
Да ми пред светом душу оголиш

Зашто ме тражиш изгубљеног
У ћутању дугом
Кад и најтиши зов твој чујем
И бежећи ти – баш теби неспретан хрлим

Зашто ме тражиш ноћи сваке
Несаницом просуте месечине
А знаш да једино ћеш ме наћи
Тек кад узму ме тмине
Разливеног мастила у погледу




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио десет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски, мађарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.