ПОЕТА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

ПОЕТА



Немиру мој – песмо
Зашто ме тражиш у глуво доба
Да ти у косе риме уплетем
И образе ти сузама мијем

Зашто ме тражиш издајице
Што на грудима ми дуго већ
Притајена тражиш речи
Да ми пред светом душу оголиш

Зашто ме тражиш изгубљеног
У ћутању дугом
Кад и најтиши зов твој чујем
И бежећи ти – баш теби неспретан хрлим

Зашто ме тражиш ноћи сваке
Несаницом просуте месечине
А знаш да једино ћеш ме наћи
Тек кад узму ме тмине
Разливеног мастила у погледу

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.