ОЧЕ НАШ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ОЧЕ НАШ



Велики Оче, гледај!
Твоје пастире ђаволи распињу,
стаду Ти појила мукло краду и Веру
терају с огњишта,
и све би оазе душа наших 
да претворе у пустињу,
сваки праг Наде у спасење устроје 
у адска пландишта.

Велики Оче, зар ћеш да прећутиш
разлике Вере и безверја?!
У врту Твом божур не цвета,
босиок вене у сенци корова,
усред Твоје шуме,
уз стабло живота, много је прљавог иверја,
свака зора сутону сличи, 
а дан пун страха, рана и болова.

Оче наш, који си на небесима, 
да се свети име Твоје;
прогледај, погледај!
На земљи Ти черече царство нечисте силе
и не уведи нас у искушење, 
но избави нас од злога.
Не дај да Твом стаду се 
све лукаве ђавоље гадости омиле.

2. јануар – 1. јун 2020.

(Из збирке Ноћи вучјег зова)

Нема коментара:

Постави коментар