Твоје пастире ђаволи распињу,
стаду Ти појила мукло краду и Веру
терају с огњишта,
и све би оазе душа наших
да претворе у пустињу,
сваки праг Наде у спасење устроје
у адска пландишта.
Велики Оче, зар ћеш да прећутиш
разлике Вере и безверја?!
У врту Твом божур не цвета,
босиок вене у сенци корова,
усред Твоје шуме,
уз стабло живота, много је прљавог иверја,
свака зора сутону сличи,
а дан пун страха, рана и болова.
Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје;
прогледај, погледај!
На земљи Ти черече царство нечисте силе
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Не дај да Твом стаду се
све лукаве ђавоље гадости омиле.
2. јануар – 1. јун 2020.
(Из збирке Ноћи вучјег зова, 2020)
Нема коментара:
Постави коментар