ВИСОКОЛЕТАЧИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Месечеве очи

ВИСОКОЛЕТАЧИ



Шта ти вреди 
да дохватиш небеса
ако не стојиш
на земљи чврсто с обе ноге

шта вреди 
да у наручје узмеш 
сва чудеса
кад су на нејака ти плећа обукли 
смешне тешке тоге

а ти — 
уздигнутог чела 
још си несвестан свог удеса

луташ и посрћеш 
кроз ходнике душе сопствене
све тражећи
оног другог себе

тражиш ехо крви
(али не из своје крхке вене)
знаш — ниси први

што пред туђом ватром зебе
све док те не смрви

јер ти —
уздигнутог чела
ниси свестан пада с врха стене

25. август 2022.

Из збирке Месечеве очи (2022)


ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.