ОКТОБАР — Анђелко Заблаћански — Поезија

ОКТОБАР



Уденут међу чокоте на стражи,
У гроздовљу тамњанике месец зри.
С јатом чворака магла јутро влажи.
Детлићев кљун и црв – сусрет у кори,
А у свему октобра пасажи.

Плес сунца и кише у једном дану.
Непребол у мору сусталих влати.
Њиве у зрењу – звуци у бездану.
Тузи јако слични пролазни сати
И свему октобар на длану.

Звекетање ланца и лавеж псећи.
У сутон рано пристигле даљине.
Заложене ватре – из детињства пећи.
У крошњи дуње све људске судбине,
Октобар цео у једној врећи.

12. октобар 2016.

(Из збирке Ноћи вучјег зова, 2020)

Нема коментара:

Постави коментар