Уденут међу чокоте на стражи,

У гроздовљу тамњанике месец зри.

С јатом чворака магла јутро влажи.

Детлићев кљун и црв – сусрет у кори,

А у свему октобра пасажи.

Плес сунца и кише у једном дану.

Непребол у мору сусталих влати.

Њиве у зрењу – звуци у бездану.

Тузи јако слични пролазни сати

И свему октобар на длану.

Звекетање ланца и лавеж псећи.

У сутон рано пристигле даљине.

Заложене ватре – из детињства пећи.

У крошњи дуње све људске судбине,

Октобар цео у једној врећи.

12. октобар 2016.

(Из збирке Ноћи вучјег зова, 2020)