о, ви господине луди, неописиви

шта ваше речи траже у њеној коси

одавно сте мртви, а веома живи

и коме инат у вама дуго пркоси

о, ви љубавниче луди, неухватљиви

како ваш живот је увек иза смрти

како сте тако прави и кад сте криви

зашто у њеном билу ваш ум се врти

о, ви песниче луди, недодирљиви

зашто на њеним ружама цвета ваша јесен

и кад пролећем јој се вуку облаци сиви

како да поверује у ваш лик занесен

Из збирке Месечеве очи (2022)