КУЋА МРАКА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Месечеве очи

КУЋА МРАКА



andjelko zablacanski kuca mrakaБудиш се 
над сводом тишине
заборављеног сна
сам 
у кући мрака
прогнан из сваке 
суштине
усахли бунар без дна
у животу потрошеном још 
пре уранка

Мириса тамњана 
и босиока
не сећаш се више
ни печеног хлеба на нечијем
длану
које као да проси
милост пшенице из мајчиног ока
окупан 
топлином летње кише
у кораку дечијем
што свему знаде 
да пркоси

А сад се 
стидиш рођеног брата
његових 
огрубелих шака
док свуда украј твог пута
цветају кукурек, 
лијандер 
и кукута
и нико не отвара 
врата
док сам си у кући мрака

29. септембар 2021.

Из збирке Месечеве очи (2022)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.