То камен у трави хладан спава,

Ил' моју лобању гризу црви,

По зиду гмиже сен заборава,

У мени тражи модрину крви.

На прозору наш лик од искона,

Планина на којој спознасмо љубав;

Бол, јер сад је под гробном плочом она

А ја сâм — ни тамо ни овде сав. 

Крикне ноћна птица мојом јавом,

С криком мисли црне пуном главом,

На мртвој стражи бол у мом дому.

О, само бих да осетим њен мир

И удахнем угасли јој свемир,

Пре неголи свет падне у кому.

8. јул 2019.

Из збирке Месечеве очи (2022)