КАМЕНИ САН — Анђелко Заблаћански — Поезија

КАМЕНИ САН



andjelko zablacanski kameni san stevanu raickovicu
Стевану Раичковићу

То камен у трави хладан спава,
Ил' моју лобању гризу црви,
По зиду гмиже сен заборава,
У мени тражи модрину крви.

На прозору наш лик од искона,
Планина на којој спознасмо љубав;
Бол, јер сад је под гробном плочом она
А ја сâм — ни тамо ни овде сав. 

Крикне ноћна птица мојом јавом,
С криком мисли црне пуном главом,
На мртвој стражи бол у мом дому.

О, само бих да осетим њен мир
И удахнем угасли јој свемир,
Пре неголи свет падне у кому.

8. јул 2019.

Из збирке Месечеве очи (2022)

Нема коментара:

Постави коментар