НЕСТРПЉЕЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Рам за слике из снова

НЕСТРПЉЕЊЕ



Твоје очи
Хтедоше ми нешто рећи
А ти ћутиш
Ни речи
О, кад бих знао -
Да ли љубав бар слутиш.

Усне су твоје неме
У ватри гореле
Као јецај
Болеле
Не могу више -
Дај ми их
Дај ми
Дај


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

9 коментара:

  1. mmmmmmm....kako je lepo,dati tebi usne...ljuuuuubim teee...znas ti kako..:)))Ludica

    ОдговориИзбриши

  2. Kad oci govore, cemu reci...one nikad ne mogu reci sve, mogu prevartiti, reci se mogu ne razumeti...ali oci, samo u njima istina stanuje...
    a usne, tresnje zrele....uzmi ih..znas da su tvoje.....

    ОдговориИзбриши

  3. a usne, tresnje zrele...poeto,otud lepi stihovi izviru...

    ОдговориИзбриши

  6. Ljubav je igra skrivenih znakova koje samo zaljubljeni mogu da razumeju i zele, a te zelje pretvaraju u cilj zivljenja svog zivota !!

    ОдговориИзбриши
  9. Анониман04. мај 2011. 08:14

    Nijedna rec nemoze reci koliko pogled...u ocima se ogleda istina i snaga emocije...

    Ova me je pesma bas dotakla, dotakla...

    Pesnice, pesma Ti je ...ma kakva bi mogla biti do prelepa!


    Ana Senkjevic

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски, енглески и бугарски, а афоризми на македонски језик. Он преводи поезију с руског језика. За поезију је награђиван у Русији, у Санкт Петербургу 2014. године. Покретач је и главни уредник електронског часописа за књижевност Суштина поетике. Живи у Глушцима.