НЕСТРПЉЕЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

НЕСТРПЉЕЊЕ



Твоје очи 
Хтедоше ми нешто рећи
А ти ћутиш
Ни речи
О, кад бих знао -
Да ли љубав бар слутиш.

Усне су твоје неме
У ватри гореле
Као јецај
Болеле
Не могу више -
Дај ми их
Дај ми
Дај

(Из збирке песама Рам за слике из снова, 1992)

6 коментара:

  1. mmmmmmm....kako je lepo,dati tebi usne...ljuuuuubim teee...znas ti kako..:)))Ludica

    ОдговориИзбриши
  2. Kad oci govore, cemu reci...one nikad ne mogu reci sve, mogu prevartiti, reci se mogu ne razumeti...ali oci, samo u njima istina stanuje...
    a usne, tresnje zrele....uzmi ih..znas da su tvoje.....

    ОдговориИзбриши
  3. a usne, tresnje zrele...poeto,otud lepi stihovi izviru...

    ОдговориИзбриши
  4. Ljubav je igra skrivenih znakova koje samo zaljubljeni mogu da razumeju i zele, a te zelje pretvaraju u cilj zivljenja svog zivota !!

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман4. мај 2011. 08:14

    Nijedna rec nemoze reci koliko pogled...u ocima se ogleda istina i snaga emocije...

    Ova me je pesma bas dotakla, dotakla...

    Pesnice, pesma Ti je ...ma kakva bi mogla biti do prelepa!


    Ana Senkjevic

    ОдговориИзбриши