ТИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

ТИ



andjelko zablacanski ti zbirka ptica na prozoruТи си
И оно што ниси
Чедна а жудна
У сновима
Разуздана
Као освит дана
У жељама
Зауздана
Болиш као рана
Нежна, тиха
Као речи из стиха
А опет, попут олује
Срце полети
А све одболује
Јер ти си
И оно што ниси
Обична и необична
Нечија
Ничија
А своја лична.

Из збирке Птица на прозору (2007)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

9 коментара:

  1. Анониман7. април 2009. 10:26

    Ova pesma mi se baš dopala.Poznajem mnogo žena kojima bi se mogla posvetiti ova pesma-jer,svaka je žena posebna,svačija i ničija.Lepo.

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански7. април 2009. 12:46

    Кажу, добро написана љубавна песма је ако свака жена док је чита, мисли да је баш њој посвећена.
    Значи, ово је добро написан песма, судећи по коментару. Хвала.

    ОдговориИзбриши
  3. Maja30. април 2009. 20:31

    Jedna od prvih pesama koje sam pročitala. Odlično napisana pesma. Ne verujem da ima žene u kojoj se neće javiti i posesivnost da je to baš "njena" pesma. Zbog ove pesme sam počela da čitam i ostale.

    ОдговориИзбриши
  4. vesna babic22. април 2010. 14:35

    Andjelko ubijas sa tvojim pesmama... pravo u srce...prelepe pesme pises sve bolja od bolje a ovako moze samo neko da pise ko ima neznu romanticnu divnu...dusu...:)))

    ОдговориИзбриши
  5. Jasmina12. новембар 2010. 09:42

    Ovu pesmu pisalo je srce......

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман12. новембар 2010. 11:38

    M MOJA PESMA

    ОдговориИзбриши
  7. Unknown26. новембар 2010. 20:47

    Ovo je moja himna!

    ОдговориИзбриши
  8. SEKA2. март 2018. 09:28

    Samo posebni pišu ovakve pesme...odabrani da veličaju lepotu žene,njenu sveprisutnost i neophodnost...prisutna bol je veliča u njenoj daljini i neuhvatljivosti,s tim što je pesnik pušta da slobodno leti...ovo je pesma posvećena jednoj lepoj golubici!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анђелко Заблаћански2. март 2018. 15:40

      Можда је тако. Можда је то постојана жена несвесна до краја своје снаге. Жена вођа из сенке, жена која све уме и ништа не уме, која све може, а није свесна шта може, жена која све покреће, а мисли да је нормално да при томе сву "славу" узме неко други... Жена као ослонац свима, а у ствари убеђена да је њој потребна подршка... Итд, итд...

      Избриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.