БУЂЕЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Сан напукле јаве

БУЂЕЊЕ



Будим је дахом
По сомотном врату

Пијаним уснама
По мирису крушки ранки

Будим је прстима
Као поветарац
У свили њене косе

Будим је тишином
У чежњи миловања

Будим је само
Да видим цветна поља
У очима јој сањивим

Будим је
Да ме осмехом мази

Да на усне ми шапне
Своју жудњу
И срећу што је будим.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

10 коментара:

  1. Ja bih spavala i danju i nocu....kada bi me neko tako budio...:))))

    ОдговориИзбриши

  2. Sve mi se čini da češ probutiti i romantika u meni...

    ОдговориИзбриши

  6. "Budim je Da mi se osmehom mazi"...... lepe reči ....ostaju u sećanju!

    ОдговориИзбриши

  7. Будим је тишином
    У чежњи миловања...ima li ljepseg budjenja??...ne...sigurno ne...

    ОдговориИзбриши

  8. Vau,koje divno,budjenje!Mmmmmmmm....ludica

    ОдговориИзбриши

  9. Koliko ljubavi, strasti, a neznosti......tako se budi voljena zena.....i zaista šapne da je srečna, što je tako budi..........

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман16. мај 2011. 11:23

    Za mene, pre je broj jedan bio Crnjanski, ali sada, definitivno, Zablaćanski!

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски, енглески и бугарски, а афоризми на македонски језик. Он преводи поезију с руског језика. За поезију је награђиван у Русији, у Санкт Петербургу 2014. године. Покретач је и главни уредник електронског часописа за књижевност Суштина поетике. Живи у Глушцима.