рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Ja bih spavala i danju i nocu....kada bi me neko tako budio...:))))
ОдговориИзбришиSve mi se čini da češ probutiti i romantika u meni...
ОдговориИзбришиodlicna :)))
ОдговориИзбришиprelepo...
ОдговориИзбришиHvala...
ОдговориИзбриши"Budim je Da mi se osmehom mazi"...... lepe reči ....ostaju u sećanju!
ОдговориИзбришиБудим је тишином
ОдговориИзбришиУ чежњи миловања...ima li ljepseg budjenja??...ne...sigurno ne...
Vau,koje divno,budjenje!Mmmmmmmm....ludica
ОдговориИзбришиKoliko ljubavi, strasti, a neznosti......tako se budi voljena zena.....i zaista šapne da je srečna, što je tako budi..........
ОдговориИзбришиZa mene, pre je broj jedan bio Crnjanski, ali sada, definitivno, Zablaćanski!
ОдговориИзбриши