МОЈА ВИЛА - Поезија Анђелка Заблаћанског

МОЈА ВИЛА



Са којим си јатом долетела
Из које светлости узела суштину
Којом тамом обојила косе
И чије ливаде у погледу имаш
А таква на мом прагу стојиш
Само плаштом зоре заоденута
У жудњи узреле трешње
На мом длану и уснама
Док – као месец над водом – гориш
А дошла си
Нечујним кораком срне
И не видех кад крај мене минула си
Али тишину осмеха ти
Опазих чим те јутро пробудило
Први пут исто оно
Које и мене зраком наде буди
И знам – сад си ту
Мада наизглед далека
За моје усне и прсте чекалице
Али ту си – осећам
По мирису даљине у коси
По боји дуге на мом прозору
И твом смешку на мојим образима
Знам – јер заиста јеси
У мојој јави и мом сну.

10 коментара:

  1. hvala na komentaru na mome blogu - on me je doveo do tvoje poezije a to je veceras bas pravi poklon :)

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала на "посети". Драго ми је да ти се моја поезија допала.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман14. мај 2009. 11:11

    Вау!Ово је песма за такав коментар!Да ти не преписујеш од неког антологијског лика?! :)).Још једном,браво!Помно пратим твоје стваралаштво.Emili.

    ОдговориИзбриши
  4. Ех, кад би још неки антологичар поезије видео и рекао вау..:))

    ОдговориИзбриши
  5. Ево, нађох :)
    Ово заиста има један Тагореов, готово магичан призвук.
    Баш су Вам лепе песме, дивног, течог ритма...
    СВАКА ЧАСТ, право уживање...

    ОдговориИзбриши
  6. Iz cvetne baste...ako i to nije samo bila pesnikova masta...u tvojim pesmama se svaka zena moze pronaci,ali ne moze bilo koja tebe naci.To je ipak privilegija.

    ОдговориИзбриши
  7. Ovo je pesma sa kojom si me osvojio...prvi sms od tebe...Zauvek tvoja ludica!:))

    ОдговориИзбриши
  8. Moja vila.......da ni jedan stih više napisan nije, to pesma je.

    Savršeno!

    ОдговориИзбриши
  9. Ne ostavlja me ravnodušnom...."По боји дуге на мом прозору
    И твом смешку на мојим образима
    Знам – јер заиста јеси
    У мојој јави и мом сну."

    ОдговориИзбриши