О, да ли постоји негде сакривенаУ беспућу неком – од света далека
Бродоломно слична душа усамљена
Или свако биће сáмо очај чека
И да ли се туге некад (негде) сретну
Док самоћи трен је бескрајан кô море
Или не препознаш патњу истоветну
Одевену само у туђе одоре
И зашто прост осмех мора да се снатри
Јер ретко кад слети на усне очаја
Те као опсена трепери у ватри
Запаљене маште – наде и смираја
Зато у свом болу не знаш јаде туђе
А можда је твоја мука ипак мања
И сујета свака опако оруђе
Кад живот изгуби потребу да сања
Из збирке Игра сенки (2004)
"И сујета свака опако оруђе
ОдговориИзбришиКад живот изгуби потребу да сања..."
Tacno Andjele..
Е, зато не сме да изгуби потребу (живот) за сновима, јер - живот без снова и није живот.
ОдговориИзбришиKada nam mnogo toga nedostaje,čeznemo za nečim,nekim mi onda sanjamo.Snovi su uvek tu večita naša nada.Ja uvek kažem snovima nikad kraja.
Избришиzivot bez snova i nada,je samo puko zivotarenje...trosenje dana mozda uzalud...patnje se prepoznaju obucene i u osmeh kadkad...i uglavnom je srecan covek oglusen o tudju patnju... anonimna
ОдговориИзбришиSujeta je opako orudje,..! ,,Postoje oko nas patnje istovetne, odevene samo u tudje odore,,..kako je lepo i istinito receno,primenljivo na mnoge od nas,...!Nemojte izgubiti snove i nadu,zivot je vecna nada,....!Moj golub, na vasem profilu i meni daje krila,jer,moja krila ne mogu ......!
ОдговориИзбришиHvala
ОдговориИзбриши"И да ли се туге некад (негде) сретну
ОдговориИзбришиДок самоћи трен је бескрајан к'о море"
Sve tuge i srodne duše se u Vašoj pesmi sretnu. Utehu nađu i leče tugu istovetnu. Hvala na divnim stihovima, uvaženi pesniče.
ОдговориИзбриши