РАЈСКА НОЋ - Поезија Анђелка Заблаћанског

РАЈСКА НОЋ



Отворих прозоре даљине
На соби сна
Ноћас несвесно

И у поглед леденог смеха
Слетеше птице
Рајског перја

На једној твоје усне жудне
Боје вина
Капљу по мени

Друга ме гледа очима твојим
Стидно пијаним
Од суза мојих

Трећа донесе боју пути
И мирисе ружа
У недрима голим

Четврта осмех – пета дрхтај
И трен вечности
У јату птица

А моја соба тесна за уздах
Без удисаја
Опет самоћа.

3 коментара:

  1. Ima li žene, koja kad pročita ovu pesmu, ne pomisli u sebi - pisana je samo za mene...
    Znaš i sam da volim tvoju poeziju.

    ОдговориИзбриши
  2. Ovo je pisano za mene...nekad kad me je voleo,nekad kad sam ga volela...

    ОдговориИзбриши
  3. Prepoznati sebe u svekoj pesmi, prepoznati uzdahe i želje... pa to i jeste cilj pisca, da se više ljudi nađe u njegovim rečima.

    ОдговориИзбриши