ИЗВАН МЕНЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ИЗВАН МЕНЕ



Не знам куд ми одлази поглед
У ноћима бдења
Ни шта га на том путу чека
Иза Кумове сламе

Не знам ни да ли на прозору
Некада твом је био
Или је изван сна те срео
Неких векова прошлих

Не знам какво га јутро прене
Из несанице глуве
И тмине што у души чучи
Без реда и суштине

Не осетим ни кад се врати
У очи ми поспане
А знам да те је опет срео
По буђењу са осмехом

Из збирке Сан напукле јаве (2009)

1 коментар:

  1. "Изван мене" ме подсетило на "Можда спава",мада тамо каже "ван мене"...и ова песма је плетисанка,ван јаве,у и изван сна.Сасвим сигурно,изван Кумове сламе-а опет,унутра,најдубље,она постоји и извире.Одлично.

    ОдговориИзбриши