КАСНО — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

КАСНО



Зашто си млада жено украла ми срце
Кад си знала да ружа у њему вене
И да њен те мирис опити не може

Зашто си девојко сакрила свој осмех
У моје очи уморне од обичности
Ако си знала да јесен те умара

Зашто си лепојко булке ми своје дала
Кад знала си - да ветар ће их однети
Далеко од пропланка мојих снова

Али не кривим тебе - већ живот прост
И ружу у мом срцу што је свела
Пре него што је тебе срела.

Из збирке Игра сенки (2004)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

5 коментара:

  1. Анониман16. март 2010. 01:26

    ne znam koliko je prosto kao komentar staviti samo jedan uzdah,ali usudiću se....uh... anonimna

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман9. новембар 2010. 19:02

    Da li je bas kasno...ovo je bas za uhhhhhhhhh...

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман14. децембар 2010. 09:21

    eh i ta ruza...procvetace opet kad je ljubav dodirne...

    ОдговориИзбриши
  4. vucica14. децембар 2010. 16:43

    zivot je ipak odvise prost...

    ОдговориИзбриши
  5. Milena24. мај 2011. 15:29

    Ne bi ovo bio "Ram za snove", da u njemu nema posme OVE !

    Pesma u pesmi o ljubavi je ovo! Prelepo.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.