НОЋ СЕЋАЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

НОЋ СЕЋАЊА



Грле ме сенке
месец у крошњи снева
снове од сребра.

Славуји краду
капи росе из ока
тајну далеку.

Осмех се враћа
у ноћ лепљиву од зноја
пољубац жудње.

Тама ме тргне
месец се за облак скрио
славуји ћуте.

Поглед ми лута
кроз украдено време
просту самоћу.

Из збирке Игра сенки (2004)



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

5 коментара:

  1. Анониман11. март 2010. 03:41

    moć spajanja nespojivog...usamljenost,suze,društvo,odlazak i opet samoća... dragi pesniče oprostićeš na grešci ako greška jeste...ali čini mi se da u ovoj pesmi previše otkrivaš sebe...anonimna

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман14. март 2010. 23:28

    nije greh...grešno bi mozda vise bilo sakriti ovakvu pesmu,zbog toga sto otkriva...to je hrabrost...koju nemaju svi... veliki pozdrav od anonimne:)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман10. новембар 2010. 19:40

    Pesnik je i običan čovek, pa zašto se ne bi tako i ponašao?

    ОдговориИзбриши
  4. Анђелко Заблаћански11. новембар 2010. 16:08

    Da li me ovo neko pita (vidim upitnik), ili je pitanje tek onako nekom, ko zna kome?

    ОдговориИзбриши
  5. Branka Zeng20. мај 2011. 19:31

    "ukradeno vreme" ostaje u stihu :)

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.