НОЋ СЕЋАЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

НОЋ СЕЋАЊА



Грле ме сенке
месец у крошњи снева
снове од сребра.

Славуји краду
капи росе из ока
тајну далеку.

Осмех се враћа
у ноћ лепљиву од зноја
пољубац жудње.

Тама ме тргне
месец се за облак скрио
славуји ћуте.

Поглед ми лута
кроз украдено време
просту самоћу.



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

5 коментара:

  1. Анониман11. март 2010. 03:41

    moć spajanja nespojivog...usamljenost,suze,društvo,odlazak i opet samoća... dragi pesniče oprostićeš na grešci ako greška jeste...ali čini mi se da u ovoj pesmi previše otkrivaš sebe...anonimna

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман14. март 2010. 23:28

    nije greh...grešno bi mozda vise bilo sakriti ovakvu pesmu,zbog toga sto otkriva...to je hrabrost...koju nemaju svi... veliki pozdrav od anonimne:)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман10. новембар 2010. 19:40

    Pesnik je i običan čovek, pa zašto se ne bi tako i ponašao?

    ОдговориИзбриши
  4. Анђелко Заблаћански11. новембар 2010. 16:08

    Da li me ovo neko pita (vidim upitnik), ili je pitanje tek onako nekom, ko zna kome?

    ОдговориИзбриши
  5. Branka Zeng20. мај 2011. 19:31

    "ukradeno vreme" ostaje u stihu :)

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.