ПОНОЋНА ПЕСМА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

ПОНОЋНА ПЕСМА



Сакриј ме неспретног
У своје мисли
И под левом мишком
У поноћ само
Отвори врата судбине на длану
Пусти ме у поглед
Да дно ти душе такнем
И да дуго, дуго те љубим.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Unknown23. септембар 2009. 20:02

    Slazem se da ima lepote u iscitavanju starih ali je za mene uvek vece ushicenje citanje novih pesama. Mozda stara tema opevana na novi nacin. I izvinjavam se zbog nepostojanja potpisa u prethodnom komentaru ali nisam mogla da idem preko naloga. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман09. новембар 2010. 20:42

    Ma ti kad ljubis...bas,bas,duuuuugo,ljuuuuubis...:)Veca:)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман23. јун 2011. 09:52

    "Pusti me u pogled"

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.