ПОНОЋНА ПЕСМА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

ПОНОЋНА ПЕСМА



Сакриј ме неспретног
У своје мисли
И под левом мишком
У поноћ само
Отвори врата судбине на длану
Пусти ме у поглед
Да дно ти душе такнем
И да дуго, дуго те љубим.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Unknown23. септембар 2009. 20:02

    Slazem se da ima lepote u iscitavanju starih ali je za mene uvek vece ushicenje citanje novih pesama. Mozda stara tema opevana na novi nacin. I izvinjavam se zbog nepostojanja potpisa u prethodnom komentaru ali nisam mogla da idem preko naloga. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман09. новембар 2010. 20:42

    Ma ti kad ljubis...bas,bas,duuuuugo,ljuuuuubis...:)Veca:)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман23. јун 2011. 09:52

    "Pusti me u pogled"

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио десет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски, мађарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.