ПОНОЋНА ПЕСМА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

ПОНОЋНА ПЕСМА



Сакриј ме неспретног
У своје мисли
И под левом мишком
У поноћ само
Отвори врата судбине на длану
Пусти ме у поглед
Да дно ти душе такнем
И да дуго, дуго те љубим.

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Unknown23. септембар 2009. 20:02

    Slazem se da ima lepote u iscitavanju starih ali je za mene uvek vece ushicenje citanje novih pesama. Mozda stara tema opevana na novi nacin. I izvinjavam se zbog nepostojanja potpisa u prethodnom komentaru ali nisam mogla da idem preko naloga. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман9. новембар 2010. 20:42

    Ma ti kad ljubis...bas,bas,duuuuugo,ljuuuuubis...:)Veca:)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман23. јун 2011. 09:52

    "Pusti me u pogled"

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.