ПУТ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Птица на прозору

ПУТ



1.
На чизме пала прашина
А путу нигде краја
Ни сна
Ни јаве
Само тишина
Што ни у ноћ ми
Не доноси смираја.


2.
Ћутим
Више ни не слутим
Ни снове не тражим
Нити ме они зову
Ни сузе – ни вриска
Ни ветра – ни сунца
Само ноћна тама
У оку
У грлу
У сећању
У последњој нади
У лишћу што шушти.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман16. октобар 2009. 20:14

    E,ovo je već svedočanstvo jednog trenutka...Zato mi je posebno drago, jer sam doprinela da se sačuva.
    Emili

    P.S.Problem sa nalogom,nemam vremena da rešavam! :((

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио десет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски, мађарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.