ПУТ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Птица на прозору

ПУТ



1.
На чизме пала прашина
А путу нигде краја
Ни сна
Ни јаве
Само тишина
Што ни у ноћ ми
Не доноси смираја.


2.
Ћутим
Више ни не слутим
Ни снове не тражим
Нити ме они зову
Ни сузе – ни вриска
Ни ветра – ни сунца
Само ноћна тама
У оку
У грлу
У сећању
У последњој нади
У лишћу што шушти.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман16. октобар 2009. 20:14

    E,ovo je već svedočanstvo jednog trenutka...Zato mi je posebno drago, jer sam doprinela da se sačuva.
    Emili

    P.S.Problem sa nalogom,nemam vremena da rešavam! :((

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.