БЕЗ ПАМЕТИ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Сан напукле јаве

БЕЗ ПАМЕТИ



Који ме то глас гони
Да снове у јави тражим
Која ме звезда води
Кад јаву сновима бришем
А знам
Да све је тек игра речи
Речи без памети
И само тренутак сјаја
Пред тренуцима обичног заборава
Јер ни имена ни лика
Нећу моћи да се сетим
Кад из тишине и безнађа ме
Нека, слична овој, умиљатост прене


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Да све је тек игра речи
    Речи без памети
    И само тренутак сјаја
    Пред тренуцима обичног заборава...Amin.

    Pljeskam rukama...bravo,Poeto.
    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши

  2. Који ме то глас гони
    Да снове у јави тражим
    Која ме звезда води
    Кад јаву сновима бришем...

    Sjajno !
    Postovanje, pesnice.

    ОдговориИзбриши

  3. Iz duse ovog pesnika, pero pise najlepse stihove...

    divno

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски, енглески и бугарски, а афоризми на македонски језик. Он преводи поезију с руског језика. За поезију је награђиван у Русији, у Санкт Петербургу 2014. године. Покретач је и главни уредник електронског часописа за књижевност Суштина поетике. Живи у Глушцима.