БЕЗ ПАМЕТИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Сан напукле јаве

БЕЗ ПАМЕТИ



Који ме то глас гони
Да снове у јави тражим
Која ме звезда води
Кад јаву сновима бришем
А знам
Да све је тек игра речи
Речи без памети
И само тренутак сјаја
Пред тренуцима обичног заборава
Јер ни имена ни лика
Нећу моћи да се сетим
Кад из тишине и безнађа ме
Нека, слична овој, умиљатост прене

Из збирке Сан напукле јаве (2009)



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Анониман15. април 2011. 22:36

    Да све је тек игра речи
    Речи без памети
    И само тренутак сјаја
    Пред тренуцима обичног заборава...Amin.

    Pljeskam rukama...bravo,Poeto.
    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши
  2. Jasmina Popovic17. април 2011. 00:21

    Који ме то глас гони
    Да снове у јави тражим
    Која ме звезда води
    Кад јаву сновима бришем...

    Sjajno !
    Postovanje, pesnice.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман22. април 2011. 07:46

    Iz duse ovog pesnika, pero pise najlepse stihove...

    divno

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.