БЕЗ ПАМЕТИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

БЕЗ ПАМЕТИ



Који ме то глас гони
Да снове у јави тражим
Која ме звезда води
Кад јаву сновима бришем
А знам
Да све је тек игра речи
Речи без памети
И само тренутак сјаја
Пред тренуцима обичног заборава
Јер ни имена ни лика
Нећу моћи да се сетим
Кад из тишине и безнађа ме
Нека, слична овој, умиљатост прене

3 коментара:

  1. Да све је тек игра речи
    Речи без памети
    И само тренутак сјаја
    Пред тренуцима обичног заборава...Amin.

    Pljeskam rukama...bravo,Poeto.
    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши
  2. Који ме то глас гони
    Да снове у јави тражим
    Која ме звезда води
    Кад јаву сновима бришем...

    Sjajno !
    Postovanje, pesnice.

    ОдговориИзбриши
  3. Iz duse ovog pesnika, pero pise najlepse stihove...

    divno

    ОдговориИзбриши