Сунце се губи иза видика снова,
И сутон последњу кап румени пије;
По сенкама пао покров од олова,
О где ли сад месец своје сребро крије?
Ноћ је огрнула страхом младе брезе;
Тишину пролама дух Светог Илије
Кад на крошње проспе угарке од језе;
О где ли сад месец своје сребро крије?
Јашући на вранцу ветар друмом хучи;
И већ тешке капи у прозоре бију,
А месец сакривен за облаком чучи,
Јер сву светлост сребра тмине му попију.
Author Details
Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Po svemu pročitanom i mom ličnom uvjerenje mislim da mjesec svoje srebro krije negdje u Mačvi.
ОдговориИзбришиLijepo napisano.
Изгледа да је информација тачна, јер је примећен (месец, наравно) како се шуња мачванском равницом.
ОдговориИзбришиПоздрав.
Uh,Djelko,tesko je komentarisati sve tvoje pesme..moralo bi se uvek ponavjati,uh,vau,divno,prelepo,tuzno,strastveno...dosadi ce ti..:))Vanja?:))
ОдговориИзбриши