Сунце се губи иза видика снова,
И сутон последњу кап румени пије;
По сенкама пао покров од олова,
О где ли сад месец своје сребро крије?
Ноћ је огрнула страхом младе брезе;
Тишину пролама дух Светог Илије
Кад на крошње проспе угарке од језе;
О где ли сад месец своје сребро крије?
Јашући на вранцу ветар друмом хучи;
И већ тешке капи у прозоре бију,
А месец сакривен за облаком чучи,
Јер сву светлост сребра тмине му попију.
ПРЕД ОЛУЈУ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Author Details
рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Po svemu pročitanom i mom ličnom uvjerenje mislim da mjesec svoje srebro krije negdje u Mačvi.
ОдговориИзбришиLijepo napisano.
Изгледа да је информација тачна, јер је примећен (месец, наравно) како се шуња мачванском равницом.
ОдговориИзбришиПоздрав.
Uh,Djelko,tesko je komentarisati sve tvoje pesme..moralo bi se uvek ponavjati,uh,vau,divno,prelepo,tuzno,strastveno...dosadi ce ti..:))Vanja?:))
ОдговориИзбриши