Сунце се губи иза видика снова,И сутон последњу кап румени пије;
По сенкама пао покров од олова,
О где ли сад месец своје сребро крије?
Ноћ је огрнула страхом младе брезе;
Тишину пролама дух Светог Илије
Кад на крошње проспе угарке од језе;
О где ли сад месец своје сребро крије?
Јашући на вранцу ветар друмом хучи;
И већ тешке капи у прозоре бију,
А месец сакривен за облаком чучи,
Јер сву светлост сребра тмине му попију.
Po svemu pročitanom i mom ličnom uvjerenje mislim da mjesec svoje srebro krije negdje u Mačvi.
ОдговориИзбришиLijepo napisano.
Изгледа да је информација тачна, јер је примећен (месец, наравно) како се шуња мачванском равницом.
ОдговориИзбришиПоздрав.
Uh,Djelko,tesko je komentarisati sve tvoje pesme..moralo bi se uvek ponavjati,uh,vau,divno,prelepo,tuzno,strastveno...dosadi ce ti..:))Vanja?:))
ОдговориИзбриши