КАД ПЕСНИК — Анђелко Заблаћански — Поезија

КАД ПЕСНИК



andjelko zablacanski kad pesnik postane covekКад песник постане човек
Једно дете је одрасло
Један сан се угасио
једна тишина
Престала да звони

Кад песник постане човек
Усне му буду горко хладне
Мисли тешке и грубе
А срце стишано
У једноличном ритму

Кад песник постане човек
Они што су га сретали
Више га неће препознати
Они који нису –
Никад га неће ни срести

Кад песник постане човек
Ни он неће знати
Да све – некако
Нормалније га боли
И да јеца другачије сасвим

Из збирке Раскршћа несанице (2011)

7 коментара:

  1. Предивна песма. Песма која показује сву, наизглед неприметну, различитост песника од свакидашњег света.

    ОдговориИзбриши
  2. Дуго нисам ''навраћао'' на блог, и допадају ми се новине (ови стари листови папира и спајалице). Такође добро је видети преглед последњих коментара, а нарочито топ листу најчитанијих песама. Ето то не рекох мало пре у коментару :)
    Поздрав.

    ОдговориИзбриши
  3. Zanimljivo.
    "pesnik nije covek,
    pesnik je covek." negde sam vec procitao davno.

    ОдговориИзбриши
  4. "Кад песник постане човек
    Ни он неће знати
    Да све – некако
    Нормалније га боли
    И да јеца другачије сасвим "...
    Bolno istinito...Ali isto tako pesnik se uvek iznova rađa i obnavlja,sila prirode stvorena da menja i oplemenjuje!

    ОдговориИзбриши
  5. nema čoveka bez osećanja...
    ni pesnika koji zaboravlja pisati slova...
    onaj ko jednom kičicom reči ocrta svoja osećanja i preda ih svetu,nikada ne prestaje biti pesnik...
    jer više nikada ne ume biti "samo" običan čovek.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala svima na komentarima.
    Pesnici su cudna sorta ljudi. Mozda i nisu svi, ali...:))

    ОдговориИзбриши
  7. Ostana ti "samo"pesnik...!!Ti si zaista vrlo "cudna"sorta...:))Ludica

    ОдговориИзбриши